ДАН МОЛА

Међународни Дан мола обележава се широм света 23. октобра што симболично упућује на Авогадров број 6,023 · 10²³ (23. дан десетог месеца у години) којим се описују атоми, молекули, електрони, јони и представља број честица у молу било које супстанце.

Овај дан посебно је обележен и у Математичкој гимназији коју смо посетили са великим узбуђењем и интересовањем. Иако ученици четвртог разреда не поседују научна знања из ове области са великим уживањем и пажњом пратили су брижљиво одабране и стрпљиво припремљене и увежбане огледе вредних ученика ове чувене гимназије, познате по својим блиставим међународним успесима из области математике, физике, хемије, информатике, астрономије… Њихови посвећени професори Ивана Вуковић и Аника Влајић помогли су им да успешно припреме и изведу веома популарне и атрактивне огледе који су очарали најмлађу публику одшкринувши им тако врата чаробног света науке. Ако се по јутру дан познаје онда је овај први сусрет са хемијом охрабрујућ и подстицајан за наше „четвртаке“. Сви смо нетремице пратили сваки корак младих хемичара који су нас дочекали као прави добри домаћини поделивши нам на самом почетку „молске поруке“ у епруветицама, а ми смо их понели као најлепши сувенир са овог инспиративног дружења. Судећи по реакцијама задивљене публике и њиховом нескривеном одушевљењу рекло би се да је ова несвакидашња хемијска пустоловина пробудила велико интересовање, а надамо се и скривене таленте наших ђака показавши им да наука није баук и да је знање моћ којом се чине чуда и ствара чаролија.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Advertisements

„У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ“

Одлазак у позориште је сам по себи посебан доживљај, а посета „Пужићу“ уз дружење и забаву са вршњацима и Бранком Коцкицом је више од тога! Права чаролија! 

Зато смо одлучили да септембар испратимо једним чаробним путовањем у свет песме и игре. Поред развијања позоришног укуса и стицања искуства одлазак у позориште има веома важан васпитни значај. Зато је овога пута избор с разлогом био представа „У лажи су кратке ноге“, која нас је на један духовит начин подсетила на то колико је истина важна и да

„Лажову се лоше пише, не може никад да збрише“. 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Иако није лако бити увек и у свакој ситуацији искрен истина нас ослоађа, а лаж уплиће и саплиће. У то смо се сви много пута уверили, а Бранко у улози Барона Минхаузена и његова сјајна глумачка дружина су нас на то подсетили на посебан начин. 

Пред сваки одлазак ваља се подсетити основних правила понашања у позоришту 😀

Ево неколико правила, а остала прочитајте у ПОЗОРИШНОМ БОНТОНУ:

  • У ПОЗОРИШТЕ СЕ ДОЛАЗИ НА ВРЕМЕ, А ПРИСТОЈНИМ ОДЕВАЊЕМ ПОКАЗУЈЕМО СВОЈ ОДНОС ПРЕМА КУЛТУРИ И УСТАНОВАМА КУЛТУРЕ
  • ГЛУМЦИ СЕ НАГРАЂУЈУ АПЛАУЗОМ
  • ПОНАШАЊЕ ПУБЛИКЕ НЕ СМЕ ДА ОМЕТА НИ ГЛУМЦЕ НИ ОСТАЛЕ ГЛЕДАОЦЕ
  • КАДА СЕ СВЕТЛА УГАСЕ ДЕЦА У ПУБЛИЦИ НЕ ВРИШТЕ!

ПОЗОРИШНИ БОНТОН

 

 

БАЈКЕ ДЕТИЊСТВА

У четвртак, 14. септембра отворили смо нову сезону дружења и уживали у једном од нових филмских остварења на Фестивалу руског филма за децу „Бајке детињства“

Нову школску годину и почетак четвртог разреда обележили смо посетом Културном центру Београда у којем је ове године 11.септембра отворен пети по реду Фестивал руског филма за децу „Бајке детињства“.  Поред бројних филмских остварења за децу било је тешко определити се за једно. Ипак, избор је, не без разлога, пао на „Тајну Снежне краљице“. Како су Андерсенове бајке обухваћене редовним планом лектире у млађим разредима, ново и веома савремено филмско остварење употпунило је утиске деце подстичући их да упореде књижевно дело са филмским и позоришним интерпретацијама које су до сада имали прилику да гледају. Поред тога, ученици четвртог разреда су имали јединствену прилику да мало ослушну језик великог словенског народа који се нажалост све ређе учи у школама. Било је то дивно путовање у свет филма и бајки, проткано дружењем и богатим утисцима. 

Ако се по јутру дан познаје онда је више него очигледно да нам је нова школска година почела веома узбудљиво и садржајно. 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

 

 

Цврчак и мрав

Одлазак у Бранково позориштанце „Пуж“ је прави доживљај, јер ниједна представа у Пужићу никада није потпуно иста као прича по којој се ради и то све захваљујући нашем позоришном педагогу, како за себе воли да каже наш драги Бранко Коцкица. И овога пута, свима већ добро позната басна о цврчку и мраву добила је ново рухо, а ми смо, као и у век уживали у још једној урнебесној и оригиналној интерпретацији. Успут смо поновили и већ добро позната правила понашања у позоришту:

  • Када се угасе светла представа може да почне. Зато уместо вриском, глумце позивамо громогласним аплаузом, којим ћемо их и охрабрити. 🙂
  • Ученици не носе телефоне, а учитељице их утишавају или искључују 😉
  • Глумцима је важна концентрација. Зато је веома важно да се понашамо културно и не прекидамо их упадицама или гласним реакцијама, осим када је нешто много смешно 😉
  • Највећа награда сваком глумцу на крају представе је АПЛАУЗ! Зато не заборавите да их наградите. 

    Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

ПОСЕБНО СМО ПОНОСНИ ШТО СМО ЈЕДИНА ПУБЛИКА КОЈА ЈЕ ОД БРАНКА И ЊЕГОВЕ ГЛУМАЧКЕ ДРУЖИНЕ ДОБИЛА БИС! Изненадили смо га неочекиваним, громогласним позивом на бис који се зачуо из публике 😉

Пустолови на Kids fest-у

Опште је познато да је у друштву све занимљивије и слађе. Тако је и наш одлазак на Kids fest 25.10.2016. био права пустоловина. Не само зато што смо били у великом друштву, већ и зато што је одлазак у биоскоп „Фонтана“ за децу био несвакидашњи доживљај – пут од школе до биоскопа прешли смо ПЕШКЕ. Био је то прави изазов, али и прилика да применимо и проверимо оно што смо научили – понашање у саобраћају, насеља, домаће животиње (неочекиван сусрет са козом и коњем 😉 ), годишња доба… Иако се с времена на време чуло „Јел’ има још много“, 5км смо прешли за тили час, тачније 45 минута 😉 Осмеси задовољства поносно су заблистали на дечјим лицима. Победили смо себе! Открили смо шта све можемо и умемо и уверили се да можемо више него што мислимо. А онда је почела права филмска пустоловина „Бела и Себастијан“. Топла, дирљива прича о искреном пријатељству, снази воље и пожртвовању уз дивну поруку да у животу није све онако како изгледа, оставила је снажан утисак на све нас. Окрепљени овим дивним француским филмом вратили смо се у нашу школу, овога пута аутобусом 😉 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

„ПРЕДЕО ГДЕ ПРИРОДА ГРЛИ ИСТОРИЈУ“

Наша путујућа учионица овога пута била је прави времеплов! Започела је поетски, читањем ученичких песама инспирисаних сусретом са Благојем Рогачем претходног дана, а затим се све претворило у праву поезију, надахнуту овим необичним путовањем кроз векове.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Путовање на које смо пошли у четвртак, 20.10.2106. после отказивања првог термина због кише, обећавало је самим садржајем и планом да посетимо Купиник, „последњу српску средњовековну престоницу“, како га Сремци зову. Добио га је деспот Стефан Лазаревић у 15. веку од Мађара, а наследио Ђурађ Бранковић и до пада деспотовине био је у рукама деспотске породице Бранковић. Зато је овај одлазак заправио био и мало поклоничко путовање, стазама Светородне лозе Бранковића и преподобне мати Ангелине.

Посетили смо и цркву Светог Луке, најстарију православну цркву у Војводини, задужбину Ђурађа Бранковића из 15. века, у којој је барокни иконостас из 18. века, рад истакнутог уметника Јакова Орфелина.

Уживали смо и у дивним причама које су нас вратиле у време наших предака. Стара колевка и дрвена претеча дупка, душеци пуњени кукушином (лишћем кукуруза, кукурузовином) и меки перјани јастуци обогатили су и оплеменили необичан час Народне традиције у етно-кући породице Путник из 18. века.

У пространом дворишту поред етно-куће, вајата, амбара, хлебне пећи и бунара, старих два века, налазе се и осматрачница, летњиковац, сувенирница и археолошка играоница у оквиру које су деца доживела праву малу пустоловину. Ископавање сакривених предмета или њихових делова у песку помоћу дечјег прибора било је више него узбудљиво. Зато смо тешка срца препустили „археолошки алат“ следећој групи и кренули у Огар.

У Огару нас нису сачекале роде, али су за собом оставиле највеће гнездо у крају, као обећање да ће се на пролеће поново вратити. То гнездо налази се на димњаку најстарије очуване куће у Срему познате под именом Аксентијев кућерак, чувен по бибер-црепу, правој ондашњој реткости. Зграда је саграђена од плетера, а зидови су обложени блатом.

Обишли смо и Ловачки дом и „Свињарску колебу“ у Доњем Товарнику. Ова реплика традиционалне свињарске колибе од прућа и блата, прекривена трском и сламом, са отвореним огњиштем у средини, сведочи о некадашњем начину живота људи у Доњем Срему. Био је ово најлепши час Народне традиције у дивном сремачком амбијенту, о чему сведочи наша порука захвалности и одушевљења у Књизи утисака 😀 

Вредни, маштовити и креативни ђаци направили су малу изложбу којом су обухватили најупечатљивије утиске.

 

Да ли сте знали да је 20. новембар Међународни дан дечјих права? Зато смо одлучили да новембарску посету позоришту посветимо деци и њиховом праву да имају различита интересовања, али и ОДГОВОРНОСТИМА.

Позивамо вас да заједно уживамо у представи

ИЗА ДУГЕ

Ова бескрајно забавна и васпитна представа говори о отуђености  и  чињеници да се паметна и добра деца често повлаче у себе јер наилазе на отпор код већине. 

Главни јунаци, Вишња и Велимир, иду у исту основну школу али се не познају. Заједничко им је то што су обоје различити од окружења у коме се налазе. Вишња се не облачи као остале девојчице, не слуша модерну  музику, већ  је занимају књиге и сликање. Велимир није баш најбољи спортиста и помало је хипохондричан. Интересују га астрономија и писање поезије. Баш због тих интересовања другари из школе ће их задиркивати. Њих двоје ће се случајно сусрести на оближњој пољани испред једног необичног цвета… Овде почињу њихове авантуре у којима ће им прва лекција коју ће морати да науче бити  храброст. 

 

Улоге:

Вишња: Анђела Крвавац

Велимир: Саша Ђурашевић

Нарцис: Милан Пајић

Блесана: Марија Пушкаров Поповић

Текст и Режија: Марија Пушкаров Поповић

Сценографија: Татјана Жиропађа

Костим: Татјана Цвјетковић

Музички сарадник: Данка Убипарип

Мајстор тона и светла: Миленко Исаиловић

Follow Весела учионица on WordPress.com

Категорије