„ПРЕДЕО ГДЕ ПРИРОДА ГРЛИ ИСТОРИЈУ“


Наша путујућа учионица овога пута била је прави времеплов! Започела је поетски, читањем ученичких песама инспирисаних сусретом са Благојем Рогачем претходног дана, а затим се све претворило у праву поезију, надахнуту овим необичним путовањем кроз векове.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Путовање на које смо пошли у четвртак, 20.10.2106. после отказивања првог термина због кише, обећавало је самим садржајем и планом да посетимо Купиник, „последњу српску средњовековну престоницу“, како га Сремци зову. Добио га је деспот Стефан Лазаревић у 15. веку од Мађара, а наследио Ђурађ Бранковић и до пада деспотовине био је у рукама деспотске породице Бранковић. Зато је овај одлазак заправио био и мало поклоничко путовање, стазама Светородне лозе Бранковића и преподобне мати Ангелине.

Посетили смо и цркву Светог Луке, најстарију православну цркву у Војводини, задужбину Ђурађа Бранковића из 15. века, у којој је барокни иконостас из 18. века, рад истакнутог уметника Јакова Орфелина.

Уживали смо и у дивним причама које су нас вратиле у време наших предака. Стара колевка и дрвена претеча дупка, душеци пуњени кукушином (лишћем кукуруза, кукурузовином) и меки перјани јастуци обогатили су и оплеменили необичан час Народне традиције у етно-кући породице Путник из 18. века.

У пространом дворишту поред етно-куће, вајата, амбара, хлебне пећи и бунара, старих два века, налазе се и осматрачница, летњиковац, сувенирница и археолошка играоница у оквиру које су деца доживела праву малу пустоловину. Ископавање сакривених предмета или њихових делова у песку помоћу дечјег прибора било је више него узбудљиво. Зато смо тешка срца препустили „археолошки алат“ следећој групи и кренули у Огар.

У Огару нас нису сачекале роде, али су за собом оставиле највеће гнездо у крају, као обећање да ће се на пролеће поново вратити. То гнездо налази се на димњаку најстарије очуване куће у Срему познате под именом Аксентијев кућерак, чувен по бибер-црепу, правој ондашњој реткости. Зграда је саграђена од плетера, а зидови су обложени блатом.

Обишли смо и Ловачки дом и „Свињарску колебу“ у Доњем Товарнику. Ова реплика традиционалне свињарске колибе од прућа и блата, прекривена трском и сламом, са отвореним огњиштем у средини, сведочи о некадашњем начину живота људи у Доњем Срему. Био је ово најлепши час Народне традиције у дивном сремачком амбијенту, о чему сведочи наша порука захвалности и одушевљења у Књизи утисака 😀 

Вредни, маштовити и креативни ђаци направили су малу изложбу којом су обухватили најупечатљивије утиске.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

Follow Весела учионица on WordPress.com

Категорије

%d bloggers like this: